Географска карта - Естели (Estelí)

Естели (Estelí)
Естели (шпански изговор: [естеˈли]), званично Villa de San Antonio de Pavia de Estelí је град и општина у саставу департмана Естели. То је седми по величини град у Никарагви, са 108.138 становника (процена 2019.), активан комерцијални центар на северу и познат као „Дијамант Сеговије“; ово име је створио Оскар Кореа Молина у својој радио емисији "Трамполин 43"

Смештен на Панамеричкој магистрали, 150 км северно од Манагве, Естели је брзорастући и прогресиван град. Ужива у пријатној клими током већег дела године због свог положаја у северном централном горју на средњој надморској висини од 844 м (2769 фт) надморске висине. Град је такође окружен шумовитим планинама борова, храстова и ораха и висоравнима које се пењу до 1600 м надморске висине, од којих су неке заштићене као природни резервати.

Прво насеље онога што ће постати град Естели догодило се у вили Вијеха 1685. године. Основала га је група Шпанаца који су бежали из Нуеве Сеговије и која је у то време патила од пиратских напада. Вила Вијеха је тада замењена новим насељем одакле је израстао град Естели. Данас постоје докази о првој цркви у градском сектору Вила Вијеха.

Град је описан 1858. године као „градић у малој равници кроз коју вијуга истоимена река...“ Описана је као да има млевену круницу и да „земља производи значајну пшеницу средњег квалитета."

Естели је 1920. године описан као 8000 становника и као богат и растући центар.

Естели је био поприште тешких борби у грађанском рату против владе Сомозе од 1978. до 1979. Град је тешко бомбардован из ваздуха од стране режимске Националне гарде и спалиле су га гериле из ФСЛН, што је многе градске зграде претворило у рушевине. Људске жртве биле су око 15.000; многи од њих су били масакрирани под сумњом да су били део побуне због инфилтрације антивладиних герила са Тихог океана у Никарагви који су град користили као ратно позориште. Естели је обновио све осим неких структура, попут Театра Монтенегро и Владине палате, а на неколико њих се још могу видети рупе од метака.

 
Географска карта - Естели (Estelí)
Земља (геополитика) - Никарагва
Застава Никарагве
Никарагва, званично Република Никарагва , држава је у средњој Америци. Смештена је између 11. и 14. степена СГШ. Према северу се граничи са Хондурасом, а према југу са Костариком. Излази на Тихи океан према западу, док према истоку има излаз на Карипско море. Према физичко-географским карактеристикама може се поделити на три веће области: Пацифичка низија; средишње планине; и Карипска низија. На пацифичкој обали Никарагве налазе се два највећа језера у Средњој Америци – Манагва и Никарагва. Ова језера окружују плодне равнице које се пружају према северозападу дуж раседне долине залива Фонсека. Тамошње земљиште је обогаћено пепелом са оближњих вулкана. Никарагва обилује биолошки веома важним и јединственим екосистемима чиме доприноси богатству флоре и фауне у Средњој Америци. Главни град, Манагва, трећи је град по броју становника у Средњој Америци.

Шпанско царство покорило је ову област у 16. веку. Никарагва је независност од Шпаније стекла 1821. године. Након независности, Никарагва је прошла кроз раздобља политичких немира, диктатуре, и финансијске кризе – што су били главни узроци Никарагванске револуције током шездесетих и седамдесетих година 20. века. Данас је Никарагва парламентарна демократија која током последњих година има политичку стабилност и бележи привредни раст. Од 2007. председник државе је Данијел Ортега.
Валута / Језик  
ISO Валута Симбол Significant Figures
NIO Никарагванска кордоба (Nicaraguan córdoba) C$ 2
Суседство - Земља (геополитика)  
  •  Костарика 
  •  Хондурас